Chapter 22

  Bližio se Blagdan beskvasnih kruhova zvan Pasha. 

 Glavari svećenički i pismoznanci tražili su kako da Isusa smaknu jer se bojahu naroda. 

 A Sotona uđe u Judu zvanog Iškariotski koji bijaše iz broja dvanaestorice. 

 On ode i ugovori s glavarima svećeničkim i zapovjednicima kako da im ga preda. 

 Oni se povesele i ugovore da će mu dati novca. 

 On pristade. Otada je tražio priliku da im ga preda mimo naroda. 

 Kada dođe Dan beskvasnih kruhova, u koji je trebalo žrtvovati pashu, 

 posla Isus Petra i Ivana i reče: "Hajdete, pripravite nam da blagujemo pashu." 

 Rekoše mu: "Gdje hoćeš da pripravimo?" 

 On im reče: "Evo, čim uđete u grad, namjerit ćete se na čovjeka koji nosi krčag vode. Pođite za njim u kuću u koju uniđe 

 i recite domaćinu te kuće: 'Učitelj veli: Gdje je svratište u kojem bih blagovao pashu sa svojim učenicima?' 

 I on će vam pokazati na katu veliko blagovalište prostrto: ondje pripravite." 

 Oni odu, nađu kako im je rekao i priprave pashu. 

 Kada dođe čas, sjede Isus za stol i apostoli s njim. 

 I reče im: "Svom sam dušom čeznuo ovu pashu blagovati s vama prije svoje muke. 

 Jer kažem vam, neću je više blagovati dok se ona ne završi u kraljevstvu Božjem." 

 I uze čašu, zahvali i reče: "Uzmite je i razdijelite među sobom. 

 Jer kažem vam, ne, neću više piti od roda trsova dok kraljevstvo Božje ne dođe." 

 I uze kruh, zahvali, razlomi i dade im govoreći: "Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo činite meni na spomen." 

 Tako i čašu, pošto večeraše, govoreći: "Ova čaša novi je Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva." 

 "A evo, ruka mog izdajice sa mnom je na stolu. 

 Sin Čovječji, istina, ide kako je određeno, ali jao čovjeku onomu koji ga predaje." 

 I oni se počeše ispitivati tko bi od njih mogao takvo što učiniti. 

 Uto nasta među njima prepirka tko bi od njih bio najveći. 

 A on im reče: "Kraljevi gospoduju svojim narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima. 

 Vi nemojte tako! Naprotiv, najveći među vama neka bude kao najmlađi; i predstojnik kao poslužitelj. 

 Ta tko je veći? Koji je za stolom ili koji poslužuje? Zar ne onaj koji je za stolom? A ja sam posred vas kao onaj koji poslužuje." 

 "Da, vi ste sa mnom ustrajali u mojim kušnjama. 

 Ja vam stoga u baštinu predajem kraljevstvo što ga je meni predao moj Otac: 

 da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i sjedite na prijestoljima sudeći dvanaest plemena Izraelovih." 

 "Šimune, Šimune, evo Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu. 

 Ali ja sam molio za tebe da ne malakše tvoja vjera. Pa kad k sebi dođeš, učvrsti svoju braću." 

 Petar mu reče: "Gospodine, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt." 

 A Isus će mu: "Kažem ti, Petre, neće se danas oglasiti pijetao dok triput ne zatajiš da me poznaš." 

 I reče: "Kad sam vas poslao bez kese i bez torbe i bez sandala, je li vam što nedostajalo?" Oni odgovore: "Ništa." 

 Nato će im: "No sada tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A koji nema, neka proda svoju haljinu i neka kupi sebi mač 

 jer kažem vam, ono što je napisano treba se ispuniti na meni: Među zlikovce bi ubrojen. Uistinu, sve što se odnosi na mene ispunja se." 

 Oni mu rekoše: "Gospodine, evo ovdje dva mača!" Reče im: "Dosta je!" 

 Tada iziđe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. Za njim pođoše i njegovi učenici. 

 Kada dođe onamo, reče im: "Molite da ne padnete u napast!" 

 I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio: 

 "Oče! Ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!" 

 A ukaza mu se anđeo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio. 

 I bijaše znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju. 

 Usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih snene od žalosti 

 pa im reče: "Što spavate? Ustanite! Molite da ne padnete u napast!" 

 Dok je on još govorio, eto svjetine, a pred njom jedan od dvanaestorice, zvani Juda. On se približi Isusu da ga poljubi. 

 Isus mu reče: "Juda, poljupcem Sina Čovječjeg predaješ?" 

 A oni oko njega, vidjevši što se zbiva, rekoše: "Gospodine, da udarimo mačem?" 

 I jedan od njih udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho. 

 Isus odgovori: "Pustite! Dosta!" Onda se dotače uha i zacijeli ga. 

 Nato Isus reče onima koji se digoše na nj, glavarima svećeničkim, zapovjednicima hramskim i starješinama: "Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama! 

 Danomice bijah s vama u Hramu i ne digoste ruke na me. No ovo je vaš čas i vlast Tmina." 

 Uhvatiše ga dakle, odvedoše i uvedoše u dom velikoga svećenika. Petar je išao za njim izdaleka. 

 A posred dvorišta naložiše vatru i posjedaše uokolo. Među njih sjedne Petar. 

 Ugleda ga neka sluškinja gdje sjedi kraj vatre, oštro ga pogleda i reče: "I ovaj bijaše s njim!" 

 A on zanijeka: "Ne znam ga, ženo!" 

 Malo zatim opazi ga netko drugi i reče: "I ti si od njih!" A Petar reče: "Čovječe, nisam!" 

 I nakon otprilike jedne ure drugi neki navaljivaše: "Doista, i ovaj bijaše s njim! Ta Galilejac je!" 

 A Petar će: "Čovječe, ne znam što govoriš!" I umah, dok je on još govorio, oglasi se pijetao. 

 Gospodin se obazre i upre pogled u Petra, a Petar se spomenu riječi Gospodinove, kako mu ono reče: "Prije nego se danas pijetao oglasi, zatajit ćeš me tri puta." 

 I iziđe te gorko zaplaka. 

 A ljudi koji su Isusa čuvali udarajući ga poigravali se njime 

 i zastirući mu lice, zapitkivali ga: "Proreci tko te udario!" 

 I mnogim se drugim pogrdama nabacivali na nj. 

 A kad se razdanilo, sabra se starješinstvo narodno, glavari svećenički i pismoznanci te ga dovedoše pred svoje Vijeće 

 i rekoše: "Ako si ti Krist, reci nam!" A on će im: "Ako vam reknem, nećete vjerovati; 

 ako vas zapitam, nećete odgovoriti. 

 No od sada će Sin Čovječji sjedjeti zdesna Sile Božje." 

 Nato svi rekoše: "Ti si, dakle, Sin Božji!" On im reče: "Vi velite! Ja jesam!" 

 Nato će oni: "Što nam još svjedočanstvo treba? Ta sami smo čuli iz njegovih usta!"